Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Снежна сова, позната и као арктичка сова или бела сова (лат. Scubo bandiacus), крупна је врста сове из породице такозваних правих сова (лат. Strigidae). Настањује тундре северних делова Евроазије и Северне Америке. Живи на висинама од нивоа мора па до 1.100—1.500 метара надморске висине. Ова врста настањује различите крајеве Америке, Европе, централне Русије, северне Кине и Сахалина.

Мужјак снежне сове је готово потпуно бео, док женке имају бројне црне флеке по перју. Младунци имају потпуно црно перје, које се, како расту, постепено мења у белу боју. Висока је у просеку 52—71 центиметара, са распоном крила 125—150 центиметара, а просечна тежина снежне сове се креће од 1,6 до 3 килограма. Снежна сова се углавном гнезди при тлу, а главни део њене исхране су ситни глодари међу којима су најчешћи зечеви, бизамски пацови, мрмоти, веверице, кунићи, ракуни, преријски пси, пацови и кртице, али се неретко хране и птицама. Донедавно је била једини члан посебног рода Nyctea, али су студије из 2002. године, изучавајући митохондријску ДНК, показале да је снежна сова веома блиска роду Bubo, где је сада и сврстана.

Цео чланак 378 сјајних чланака

Добар чланак

Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, познат и само као Карађорђе, српски је неми играни филм из 1911. године. Режирао га је Чича Илија Станојевић, који је писао и сценарио, заједно са Ћиром Маноком, док главну улогу у филму тумачи Милорад Петровић, као Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка. Овај филм је први објављени играни филм у Краљевини Србији. Карађорђе је филмска биографија истоименог српског вође устанка. Обрађен је цео његов живот од детињства па до смрти и историјски догађаји у којима је учествовао, од устанка против Турака, до боја на Мишару као и збора у Орашцу. Филм је сниман у Београду и његовој околини.

Филм је продуцирао Светозар Боторић, филмски продуцент и власник првих биоскопа у Краљевини Србији. Након неуспешног покушаја да обезбеди државна средства за пројекат, Боторић је одлучио да лично финансира филм. Глумци Народног позоришта у Београду добили су главне улоге. Боторић је раније радио са сниматељем Лујом де Беријем и поново га је ангажовао. Главница снимања одржана је током јула и августа 1911. године у Београду и околини. Филм је био добро прихваћен након премијере у Београду у октобру 1911. године. Иако је био финансијски успешан у Краљевини Србији, Пате је одлучио да га не дистрибуира у иностранству. Одлука је довела Боторића у неизвесну финансијску ситуацију, пошто су приходи на домаћим благајнама филма били једва довољни да покрију трошкове продукције. Након неколико даљих неуспешних покушаја да за своје филмове добије међународну дистрибуцију, Боторић је потпуно напустио филмску индустрију.

Цео чланак 470 добрих чланака

Изабрани списак

Енди Мари је британски тенисер. Професионално је играо тенис од 2009. до 2024. године. Провео је 41 узастопну недељу као први тенисер света. До прве позиције је стигао 7. новембра 2016. Са 29 година, постао је други најстарији тенисер који први пут долази на чело АТП листе. На другом месту се нашао још 17. августа 2009. па тако држи и рекорд за најдуже чекање једног играча да после другог стигне на прво место (7 година, 82 дана).

Има 46 титула у каријери што га ставља на четврто место међу активним тенисерима. У периоду 2006—2017 освајао је макар једну титулу и имао минимум 25 победа по сезони. На турнирима мастерс серије тријумфовао је четрнаест пута, на седам од девет такмичења (једино му недостају Индијан Велс и Монте Карло). На турниру у Лондону (Квинс клуб) има освојених рекордних пет титула. Гренд слем турнире је освајао три пута, Отворено првенство САД 2012. и Вимблдон 2013. и 2016. Први је Британац победник Вимблдона у појединачној конкуренцији још од Фреда Перија 1936. Један је од десет тенисера у опен ери који су играли у сва четири гренд слем финала. Први је тенисер са освојене две златне олимпијске медаље у појединачној конкуренцији, у Лондону 2012. и Рио де Жанеиру 2016. Такође, на ОИ у Лондону је освојио и сребро у конкуренцији мешовитих парова са Лором Робсон.

Цео чланак 178 изабраних спискова

Вести

7. септембар — Више десетина хиљада људи присуствовало сахрани генерала Ратка Младића у Београду (на слици).
6. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Србије је освојила бронзу на Европском првенству у Турској пошто су у мечу за треће место победиле селекцију Пољске резултатом 3:1.
5. септембар — Одржана је 14. Београдска парада поноса.
1. септембар — Репрезентативка Србије у бацању копља Адриана Вилагош оборила је рекорд Медитеранских игара после преокрета у финалу у Таранту.
29. август — Бирачи на Исланду су кроз референдум одбили да наставе преговоре о приступању ЕУ суспендоване 2013, са исходом 47% : 53%.
28. август — Хокон VIII постао је краљ Норвешке након смрти свог оца Харалда V.
26. август — Бујична поплава река̂ Ленде хола и Ботекоши је погодила Непал и Тибет, уништивши више хидроелектрана, кућа, владиних канцеларија и гранични прелаз. Најмање 7003138500000000000♠1385 особа је погинуло, а преко 7003540500000000000♠5405 се води као нестало.

Остале вести

На данашњи дан

1331 — На државном сабору у Сврчину архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића (на слици) за краља српских и поморских земаља.
1380 — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску.
1760 — Британци су под командом Џефрија Амхерста заузели Монтреал у Седмогодишњем рату.
1831 — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.
1943 — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
1951 — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану одузете све територије освојене за последњих 80 година.
1954 — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је прва жена премијер у источној Европи била Милка Планинц?
… да је руска револуционарка Александра Колонтај прва жена амбасадор на свету?
… да бадем припада роду шљива (породица руже)?
… да је Србин Душан Попов био једна од главних инспирација Ијану Флемингу за лик Џејмса Бонда?
… да је Непал једина држава на свету која нема заставу правоугаоног или квадратног облика?
… да је химну Хрватске „Лијепа наша домовино” компоновао Србин Јосиф Руњанин?
… да je нојево око веће од његовог мозга?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Фотографија Поглед заљубљених аутора Ивана Цаковића приказује млади пар у традиционалној народној ношњи. Рад је награђен деветим местом на фото-конкурсу Вики воли традицију 2026. Србија и представља пример савременог фотографског бележења традиционалне културе и народне баштине.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 616.623 корисника отворила налог, а од тога је 1.557 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти

Добро дошли на&#160;Википедију,