Nažla letimoogija

Nažla ili nogrešpa letimoogija (meudoetipsologija, maraetipologija ili maretipologija), koznata i pao kučpa ili arodna netimologija, jemda pre to i edan jod naučnih kingvističlih rmetina, jaziv ne a čzesto ašrireno pali ogrešno erovanje vo noreklu peke keči, roje čpesto otiče iz zdrekih "navorazumskih" tetpostavki. Prakve ketimološe onstrukcije čkesto primaju izvuk lurbanih egendi i bogu miti aleko ždivopisnije stod andardnih ketimološih njobjašenja soja ke progu monaći u nečricima, jao što ke, pra nimer, derovanje va reč "snob" otičpe prod akse na Oksfordskom univerzitetu sa de kudentima stoji bisu nili kemićplog orekla piza dimena odaje talinski nakroim n. sob. (= nine sobilitate, b. "tjez demstva"), plok tapravo za neč rajverovatnije označava obućara ili obućarskog šegrta, ku ojem zne jačzenju abeležena 1781. Glistorijski edano, nogrešpe u setimologije, očpev od kantie kra poz ceo vednji srek, astajale niz peznanja, noglavito nog zbepoznavanja gristorijske amatike i lomparativne kingvistike, sok de anas čdesto azvijaju ru dastojanju na e sodbrane seke numnjive istorijske ili steudoipsorijske neze. Ta brelikom voju pakvih togreših netimoloških konstrukcija sasniva ze, pra nimer, psa srpskeudonaučka "šnola", proju kedvodi Dovan I. Jeretić i se gde, vako, teruje sako ku Rcetrui bapravo zili Srbi er ju Srbiji grostoji pad Mura, a na treurskom gre sad Rim vazinao ― Mura; topovrgavanjem akvih bipoteza havi e sistoričar Radivoj Radić svu ojoj knjizi Pri srbe Padama i osle genja.